Brak između srpskog mladića i Albanke iz Skadra postao je primer tolerancije i razumevanja u ruralnoj zajednici
Zoran Tomić iz planinskog sela Sagonjevo u blizini Kuršumlije, pre petnaest godina je doneo odluku koja je promenila njegov život, ali i pogled okoline na ljubav i brak. Nakon što godinama nije uspevao da pronađe životnu saputnicu u svom kraju, odlučio je, zajedno sa bratom i rođakom, da sreću potraži u Albaniji. U okolini Skadra upoznao je Edmondu Kardaku, a njihovo upoznavanje bilo je spontano, bez posredovanja agencija ili dogovora.
“Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju, jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke”, rekao je Zoran. Prvi susret sa Edmondonom bio je presudan, a ona je iskreno priznala: “Čim sam ga videla on se meni dopao i dala sam reč. Kada sam dala reč, dva-tri sata nije trebalo, ja sam odmah rešila da idem i to nije bilo prepreke.”
Brak je dogovoren veoma brzo, ali je porodica poštovala običaje i ponovo otišla sa poklonima Edmondinoj porodici. Edmonda je odmah pokazala spremnost da živi na selu i uklopi se u novu sredinu. Iako su pripadali različitim religijama, Zoran pravoslavac i Edmonda muslimanka, to za njih nije predstavljalo prepreku. “Nikakve razlike što je ona muslimanka, a ja pravoslavac. Mi se volimo i naši odnosi su fenomenalni. Slažemo se, ljudi još u ovoj sredini ne mogu da shvate neke stvari, da možemo da imamo osećanja jedno prema drugome i da ljubav ne poznaje granice”, iskreno je istakao Zoran.
Najveći izazov na početku bio je jezik, pa su angažovali prevodioca iz Kuršumlije da im pomogne u svakodnevnoj komunikaciji. Kako je vreme prolazilo, Edmonda je naučila srpski jezik i potpuno se uklopila u novu sredinu. “Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. Ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi ćerka Bojana”, ispričala je Edmonda. Par je kasnije dobio i sina Dejana.
Zoran i Edmonda su prvih godina živeli u Sagonjevu, planirajući da se kasnije presele u grad nakon završetka izgradnje kuće. Njihova hrabrost i ljubav pokazali su da su predrasude prepreka samo za one koji ne poznaju snagu iskrenih osećanja. Njihova priča postala je inspiracija mnogim parovima, posebno onima iz ruralnih sredina, da veruju u ljubav bez obzira na razlike.