Studija otkriva da žene koje brže hodaju imaju manji rizik od demencije i gubitka pamćenja
Nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama otkrila je važnu vezu između brzine hodanja i zdravlja mozga kod starijih osoba, posebno žena. Naučnici sa univerziteta Stony Brook analizirali su podatke iz tri velike grupe ispitanika, uključujući skoro 4.000 odraslih osoba, i otkrili da su takozvani “super pokretači” – ljudi u osamdesetim godinama koji hodaju brže od proseka – imali znatno manji rizik od kognitivnog pada, demencije i Alzheimerove bolesti (bolest zbog koje dolazi do pogoršanja pamćenja i razmišljanja).
Pre svega, istraživanje je pokazalo da čak i mala promena u svakodnevnoj aktivnosti može značajno uticati na zdravlje mozga. Naime, žene koje su brzo hodale imale su bolje rezultate na testovima pamćenja i razumevanja, u poređenju sa onima koje su se kretale sporije. Ovo je posebno važno jer se broj obolelih od demencije i drugih bolesti mozga povećava sa godinama, a žene čine većinu pogođene populacije.
Brzina hodanja kao jednostavan znak zdravlja mozga
Zapravo, stručnjaci navode da je brzina hodanja jednostavan ali snažan pokazatelj zdravlja tela i mozga. Dr Joe Verghese, profesor neurologije sa Stony Brook univerziteta, ističe: “Brzina hodanja nije samo odraz fizičke spremnosti, već i funkcije mozga. Starije žene koje hodaju brže mogu usporiti pojavu problema sa pamćenjem.” Pored toga, istraživači su zaključili da žene koje su bile među najbržim u svojoj starosnoj grupi ređe razvijaju znake demencije ili Alzheimerove bolesti.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da nije potrebno trčati niti forsirati naporne treninge. Dovoljno je u svakodnevnu rutinu uvesti bržu šetnju u trajanju od 20 do 30 minuta. Na taj način, žene mogu poboljšati cirkulaciju, ojačati srce i zaštititi mozak od promena koje dolaze sa starenjem.
Praktični saveti za žene svih uzrasta
Kao rezultat ovih otkrića, doktori preporučuju da žene svih uzrasta obrate pažnju na to koliko brzo hodaju, posebno posle 60. godine. Dr Randy D’Amico, neurohirurg, objašnjava: “Ukoliko primetite da vam je potrebno više vremena za kraće udaljenosti nego ranije, to može biti znak da treba da obratite pažnju na zdravlje.”
Osim toga, dr Nikhil Satchidanand, profesor fiziologije, savetuje: “Redovno hodanje, uz povremeno ubrzavanje tempa, može poboljšati ne samo fizičko već i psihičko stanje žene u poznijim godinama.” Štaviše, ovakva fizička aktivnost smanjuje rizik od depresije, pomaže održavanju telesne težine i doprinosi boljem snu.
Kome se obratiti i šta još treba znati
Ipak, ukoliko primetite promene u pamćenju ili poteškoće u kretanju, važno je da se obratite svom izabranom lekaru. Samo stručno lice može utvrditi pravi uzrok problema i dati odgovarajuće preporuke. Konačno, iako brža šetnja može pomoći da sačuvate mozak, zdrava ishrana, dovoljno sna i mentalne vežbe takođe su važni za prevenciju bolesti mozga.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.