Američka doktorka objašnjava kako produženi stres utiče na zdravlje žena i zašto je važno brinuti o sebi
Dr Li Erin Konili, stručnjakinja za lečenje raka iz Sjedinjenih Američkih Država, godinama radi sa ženama koje se suočavaju sa ovom ozbiljnom bolešću. Tokom svojih decenija iskustva, primetila je da dugotrajan i snažan stres često prethodi postavljanju dijagnoze kod njenih pacijentkinja. Pre svega, tvrdi da produženi stres i trauma mogu imati ulogu u nastanku tumora. Zbog toga je važno razumeti kako dugotrajan stres i trauma utiču na naše telo i zašto žene treba da obrate pažnju na svoje mentalno zdravlje.
Dugotrajan stres i trauma utiču na celokupno zdravlje žene
Prema rečima dr Konili, mnoge žene koje leči prošle su kroz veoma teške periode pre nego što su imale zdravstvene probleme. Ona ističe: „Uobičajena tema koju redovno primećujem kod svojih pacijenata jeste da su najčešće prošli kroz neki veoma, veoma stresan događaj.“ Takvi događaji uključuju zahtevne poslove, porodične probleme, razvod ili dugotrajnu brigu o članu porodice.
Dugotrajni stres aktivira složen sistem u telu (poznat kao HPA osa), koji povezuje mozak i nadbubrežne žlezde. Taj sistem reguliše hormone stresa, pre svega kortizol. Kada stres traje predugo, telo ima povišen nivo tih hormona. Kao rezultat, može doći do poremećaja sna, problema sa težinom, anksioznosti, pa čak i slabljenja imunog sistema.
Da li stres izaziva rak?
Ipak, važno je naglasiti da nauka još nije dokazala da stres sam po sebi izaziva rak. Međutim, dugotrajno izlaganje stresu može doprineti promenama u organizmu koje povećavaju rizik od bolesti. Dr Konili objašnjava: „Višak ovih hormona može da potisne imunološku funkciju, podstakne upalne procese i poremeti normalno funkcionisanje ćelija.“ Osim toga, hronična upala u telu može negativno uticati na zdravlje i povećati opasnost od raznih bolesti, među kojima je i rak.
Šta žene mogu da učine za svoje zdravlje?
Štaviše, životne navike igraju važnu ulogu u prevenciji bolesti. Dr Konili savetuje ženama da vode računa o kvalitetnom snu, uravnoteženoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Takođe naglašava koliko je važno pronaći način za smanjenje svakodnevnog stresa. „Lečenje i ublažavanje stresa trebalo bi da budu važan deo brige o pacijentima obolelim od raka“, ističe dr Konili. Pored toga, preporučuje boravak na otvorenom i izbegavanje prekomernog izlaganja suncu.
Naučna istraživanja i preporuke
S druge strane, istraživanja pokazuju da stres može uticati na zdravlje posredno. Na primer, tokom teških perioda, ženama može biti teže da održavaju zdrave navike, što može povećati rizik od bolesti. Velika studija u Velikoj Britaniji, sprovedena na više od 100.000 žena, nije pokazala jasnu vezu između stresa i pojave raka dojke. Ipak, stručnjaci preporučuju da se žene fokusiraju na prevenciju i brigu o sebi.
Na kraju, važno je napomenuti: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.