Imunohistohemijska analiza određuje vrstu i tok lečenja, a rani karcinom dojke može imati odličnu prognozu
In situ karcinom dojke i invazivni rak predstavljaju dva različita oblika bolesti, a pravovremena dijagnoza je ključ za uspešno lečenje. Svake godine, stotine žena u Srbiji suoče se sa ovom dijagnozom. Zbog toga je važno razumeti razliku između in situ i invazivnog raka, kao i značaj imunohistohemijske analize. Ova analiza pomaže lekarima da precizno utvrde tip tumora i odrede najbolji plan terapije.
Međutim, mnoge žene nisu sigurne šta znači kada im lekar saopšti da imaju in situ karcinom dojke. Termin „in situ“ označava da su maligne ćelije ograničene na mlečne kanale ili režnjeve dojke i još nisu probile prirodnu barijeru, takozvanu bazalnu membranu. Na taj način bolest je u najranijoj fazi i još nije postala invazivna. Ipak, ovakav oblik raka ne treba zanemariti. Ako se ne otkrije na vreme, može preći u invazivni oblik koji se širi na okolno tkivo.
In situ karcinom dojke: šta to znači za vaše zdravlje
Najčešći tip ranog raka dojke je duktalni karcinom in situ (DCIS). Ovaj oblik čini oko 20 odsto novootkrivenih slučajeva. DCIS se često otkrije mamografijom, jer se na snimcima pojavljuju sitne nakupine kalcijuma, poznate kao mikrokalcifikacije. Osim toga, kod manjeg broja žena može se javiti iscedak iz bradavice. Ipak, bolest najčešće ne izaziva nikakve simptome, zbog čega je redovan skrining presudan za rano otkrivanje.
S druge strane, lobularni karcinom in situ (LCIS) otkriva se ređe i uglavnom slučajno, tokom analize tkiva uzetog iz drugih razloga. LCIS ne stvara karakteristične promene na mamografskim snimcima i češće pogađa žene pre menopauze. Iako nije pravi prekancerozni stadijum, LCIS ukazuje na povećan rizik od razvoja invazivnog karcinoma u budućnosti. Dugoročna istraživanja pokazuju da oko 15 odsto žena sa potvrđenim LCIS-om razvije invazivni karcinom dojke u narednih 15 do 20 godina.
Zašto je imunohistohemijska analiza obavezna kod karcinoma dojke
U procesu postavljanja dijagnoze, patolog ima ključnu ulogu. Definitivna dijagnoza postavlja se ispitivanjem uzorka tkiva dobijenog biopsijom. Patolog na mikroskopu procenjuje izgled ćelija, njihovu organizaciju i druge karakteristike tumora. Međutim, bez imunohistohemijske analize, savremeno lečenje raka dojke nije moguće. Ova analiza koristi posebna bojenja da identifikuje prisustvo određenih proteina na ćelijama tumora. Zbog toga omogućava lekarima da odrede vrstu tumora, njegov stepen agresivnosti i potencijalnu osetljivost na hormonsku terapiju ili druge lekove.
Na taj način, rezultat imunohistohemijske analize pomaže timu lekara da izabere najefikasniji vid terapije i proceni rizik od ponovnog pojavljivanja bolesti. Pre svega, što se dijagnoza ranije postavi i što je analiza preciznija, šanse za oporavak su veće.
Važnost redovnih pregleda i praćenja kod svih žena
Pored toga, redovan ultrazvuk i mamografija ostaju najvažniji alati za rano otkrivanje promena u dojkama. U međuvremenu, žene treba da obrate pažnju na promene poput iscedka iz bradavica ili pojave čvorića. Ukoliko primetite bilo kakve promene ili sumnje, odmah se obratite lekaru.
Dr Danica Jovanović, specijalista onkologije, naglašava: „Rano otkrivanje in situ karcinoma dojke donosi izuzetno dobre prognoze. Više od 98 odsto žena sa DCIS-om živo je deset godina nakon dijagnoze.“
Konačno, žene koje su imale LCIS treba da budu pod redovnim nadzorom, jer iako nije pravi rak, donosi značajan rizik za budućnost. Ipak, uz savremene metode dijagnostike i terapije, većina žena ima odlične šanse za oporavak.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.