Nova istraživanja pokazuju da fizička aktivnost, pravilan san i manje sedenja mogu značajno smanjiti rizik od demencije kod žena
Demencija, stanje koje dovodi do pada moždanih funkcija i gubitka pamćenja, pogađa milione žena širom sveta, naročito u zrelijim godinama. Iako na faktore kao što su starost i genetika ne možemo uticati, najnovija istraživanja pokazuju da svakodnevne navike igraju presudnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Naučnici su analizirali podatke iz više od 60 studija i izdvojili tri navike koje mogu pomoći svakoj ženi da očuva mozak mladim i zdravim.
Najpre, veoma je važno biti fizički aktivan najmanje 150 minuta nedeljno. To znači da su aktivnosti poput brze šetnje, vožnje bicikla ili plesa, ukupno 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, povezane sa čak 25 odsto manjim rizikom od razvoja demencije, u poređenju sa osobama koje su fizički neaktivne.
Drugi ključni faktor je kvalitetan san. Ispostavilo se da i prekratak, ali i predugačak san mogu povećati rizik. Žene koje spavaju manje od sedam sati, imaju 18 odsto veće šanse za kognitivni pad, dok spavanje duže od osam sati povećava rizik za čak 28 odsto. Idealno je održavati redovan raspored spavanja i izbegavati korišćenje elektronskih uređaja neposredno pre odlaska na spavanje.
Treća navika koja zahteva pažnju je izbegavanje dugotrajnog sedenja. Ako provodite osam ili više sati dnevno sedeći, rizik za demenciju raste za 27 odsto. Stručnjaci savetuju da na svakih sat vremena napravite kratku pauzu – ustanite, istegnite se ili prošetajte nekoliko minuta.
Dr Milica Jovanović, specijalista neurologije, ističe: “I male promene, poput redovne šetnje ili pravilnog rasporeda sna, dugoročno čuvaju moždane funkcije. Važno je ne podcenjivati moć svakodnevnih izbora.”
Za žene koje žele da brinu o svom zdravlju, ove navike su jednostavne za primenu i ne zahtevaju posebna ulaganja. Pravilna rutina može biti ključ u prevenciji demencije, a pozitivne promene mogu doneti bolje raspoloženje i veći osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem.
Važno je napomenuti da na zdravlje mozga utiču i drugi faktori, poput genetike ili drugih zdravstvenih stanja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.