Prof. dr Ranko Raičević objašnjava zašto su gazirani napici i alkohol rizični za zdravlje žena tokom visokih temperatura
Kako temperature u Srbiji dostižu između 31 i 34 stepena, mnoge žene se pitaju kako pravilno da zaštite svoje zdravlje tokom letnjih vrućina. Pre svega, vrućina može posebno negativno uticati na srce i mozak, upozorava prof. dr Ranko Raičević, neurolog i načelnik Klinike za neurologiju VMA. On ističe da ekstremne temperature izazivaju širenje krvnih sudova. To povećava rizik za sve, ali posebno za žene sa postojećim srčanim ili moždanim smetnjama. Pored toga, tokom velikih vrućina može doći do pada krvnog pritiska i nedostatka kiseonika u mozgu, što može izazvati glavobolju, vrtoglavicu i slabost.
Uticaj vrućine na žensko zdravlje i preporuke za osveženje
Ipak, nije svako piće dobar izbor za osveženje. Prof. dr Ranko Raičević savetuje da žene biraju negaziranu vodu, jer gazirani napici mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma. “Treba uvek nositi flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni iz gaziranog napitka ako se unesu u većim količinama, mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma”, naglašava on. Takođe, on ističe da osobe sa zdravstvenim problemima treba posebno da izbegavaju gazirana pića, dok mlađi i zdravi mogu povremeno da ih konzumiraju, ali umereno.
Osim toga, alkohol treba strogo izbegavati tokom visokih temperatura. “Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, jer to piće dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama su posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića”, upozorava dr Raičević.
Praktični saveti za žene tokom letnjih vrućina
Osim izbora pića, važno je voditi računa o boravku na suncu. Prof. dr Raičević savetuje da se izbegava boravak napolju između 10 i 16 časova, kada je UV zračenje najjače. Pravilna hidratacija može sprečiti glavobolju i osećaj iscrpljenosti. “Kada se tokom leta ujutru probudimo sa glavoboljom, i to može biti izazvano vrućinama. Apsolutno, stvaraju se i uslovi za slabiji san, veoma je često prekidan buđenjem”, navodi on. Preporučuje da se odmah nakon buđenja popije čaša vode.
U međuvremenu, važno je i pravilno korišćenje klima uređaja. Temperatura u prostoriji treba da bude najviše šest do sedam stepeni niža od spoljne, kako bi se telo postepeno naviklo na promene. “Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova kao da smo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Da temperatura bude šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno”, savetuje dr Raičević.
Na kraju, žene koje imaju hronične bolesti poput povišenog krvnog pritiska, srčanih ili moždanih oboljenja, treba da posebnu pažnju obrate na unos tečnosti i da redovno uzimaju propisanu terapiju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.