Dugoročna švedska studija otkriva da izbegavanje sunca može biti podjednako rizično kao i pušenje, posebno za žene srednjih godina
Istraživanje sprovedeno u Švedskoj na skoro 30.000 žena uzrasta od 25 do 64 godine tokom dvadeset godina donelo je iznenađujuće rezultate: žene koje su izbegavale sunce imale su gotovo dvostruko veću stopu smrtnosti u odnosu na one koje su se redovno izlagale sunčevim zracima. Ova informacija posebno je važna za žensku populaciju, s obzirom na to da je izlaganje suncu decenijama predstavljano isključivo kao rizik, najviše zbog opasnosti od raka kože.
Dr Rodžer Siholt, ugledni lekar, ističe da koristi sunčeve svetlosti daleko prevazilaze samo stvaranje vitamina D. On navodi: „Izbegavanje sunca može imati posledice po zdravlje koje nisu ograničene samo na manjak vitamina D, već utiče na čitav organizam, uključujući srce i imuni sistem.“
Analizom navika izlaganja suncu, žene su u studiji podeljene u grupe – od onih koje ga izbegavaju do onih koje mu se najviše izlažu. Pokazalo se da izbegavanje sunca povećava rizik od smrti iz svih uzroka, a najviše zbog kardiovaskularnih bolesti i drugih stanja koja nisu direktno povezana sa rakom. Naučnici su izračunali da je nedostatak sunčeve svetlosti odgovoran za oko tri odsto smrtnih slučajeva u posmatranoj populaciji.
Jedan od najupečatljivijih nalaza ove studije jeste poređenje sa uticajem pušenja: žene nepušačice koje su potpuno izbegavale sunce imale su sličan očekivani životni vek kao i pušačice koje su se najviše izlagale sunčevim zracima. Drugim rečima, manjak sunca može neutralisati pozitivne efekte izbegavanja duvana. Nasuprot tome, žene sa najzdravijim navikama sunčanja živele su jednu do dve godine duže od onih koje su sunce izbegavale.
Iako je poznato da sunčevo zračenje povećava rizik od melanoma, rezultati pokazuju da su žene koje su izbegavale sunce, a ipak dobile melanom, imale lošiju prognozu i višu stopu smrtnosti. Naučnici smatraju da koristi od umerenog izlaganja suncu, poput smanjenog rizika od srčanih i drugih bolesti, mogu biti veće od povećanog rizika od raka kože, naročito u zemljama sa manje sunčanih dana poput Švedske.
Dr Siholt naglašava: „Ne pozivam na neodgovorno sunčanje, ali je važno da preispitamo preporuke koje preterano ograničavaju boravak na suncu.“
Za čitateljke je važno da znaju da umereno izlaganje suncu – posebno u jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima i uz osnovne mere zaštite – može doprineti zdravlju, ali i da rizici postoje ukoliko se sunce potpuno izbegava. Preporučuje se da svaka žena, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, razgovara sa lekarom o optimalnom načinu izlaganja suncu.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.