Žene koje žive u siromašnijim naseljima imaju dva puta veći rizik od razvoja demencije, pokazuje velika studija iz Čikaga
Novo američko istraživanje ukazuje na zabrinjavajuću vezu između mesta stanovanja i većeg rizika od razvoja demencije. Naučnici su analizirali podatke od 6.781 osobe prosečne starosti 72 godine iz četiri gradske zajednice u Čikagu. Studija, čiji su rezultati objavljeni u uglednom naučnom časopisu, otkriva da žene i muškarci koji žive u najnepovoljnijim kvartovima imaju više nego dvostruko veće šanse da obole od demencije u poređenju sa stanovnicima razvijenijih naselja.
Pre svega, demencija je stanje koje utiče na pamćenje, razmišljanje i svakodnevno funkcionisanje. Najčešće pogađa starije osobe, ali može se javiti i ranije. Istraživači su testirali učesnike na pamćenje i razmišljanje na početku i svakih tri godine tokom najmanje šest godina. Tokom istraživanja, kod 2.534 osobe procenjeno je prisustvo demencije. U međuvremenu, 22 odsto ljudi iz najsiromašnijih naselja razvilo je Alchajmerovu bolest, u odnosu na samo 11 odsto iz najpovoljnijih krajeva. Pored toga, u kvartovima sa srednjim stepenom siromaštva rizik se proporcionalno povećavao.
Kako okruženje utiče na razvoj demencije
Zapravo, naučnici su prilagodili rezultate tako da uzmu u obzir godine, pol i nivo obrazovanja. Na taj način su isključili druge poznate faktore rizika. Kao rezultat, ustanovili su da okruženje ima jak uticaj čak i kada se uzmu u obzir svi drugi faktori. „Ljudi iz najugroženijih krajeva imaju više nego duplo veći rizik od razvoja demencije“, objasnio je dr Clifford Segil, neurolog iz Kalifornije. S druge strane, dr Amit Sachdev, neurolog iz Mičigena, dodao je: „Ovi rezultati pomažu da bolje razumemo koliko šira društvena okolina može uticati na zdravlje mozga.“
Osim toga, istraživači veruju da razlike u pristupu zdravstvenoj zaštiti, stresu, sigurnosti i ishrani mogu biti deo objašnjenja. Mnogi ljudi iz siromašnijih kvartova imaju manji pristup preventivnoj medicini i zdravim navikama.
Šta žene mogu da preduzmu za očuvanje zdravlja mozga
Iako promena mesta stanovanja nije moguća za većinu, postoje načini da se smanji rizik. Pre svega, važno je redovno vežbati i održavati zdrave navike u ishrani. Takođe, preporučuje se što veća socijalna uključenost i redovan san. „Žene treba da budu svesne okruženja, ali i da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu – a to su fizička aktivnost, mentalna stimulacija i društvena podrška“, ističe dr Segil. Na kraju, ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili koncentracijom, obavezno se obratite svom lekaru na vreme.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.