Vaskularna demencija može se razvijati godinama pre prvih očiglednih simptoma, a žene su posebno izložene riziku nakon pedesete godine
Sve češće žene nakon pedesete godine primete da povremeno zaborave gde su ostavile ključeve ili ne mogu odmah da se sete nečijeg imena. Iako su ovakvi trenuci neprijatni, stručnjaci naglašavaju da to ne znači automatski početak demencije. Povremeni propusti u pamćenju normalan su deo starenja. Međutim, važno je znati da se prvi znaci ozbiljnijih problema, kao što je demencija, mogu javiti mnogo pre nego što postanu očigledni.
Kako prepoznati rane simptome demencije
Na početku, demencija se često razvija neprimetno. Osoba može osećati blagu zbunjenost ili imati poteškoće sa održavanjem pažnje. Ove promene se lako pripisuju stresu, umoru ili godinama. Takođe, mozak pokušava da nadoknadi oštećenja, pa članovi porodice često ne primete prve promene. Zbog toga je važno obratiti pažnju na suptilne promene u svakodnevnom funkcionisanju, posebno kod žena koje su prešle pedesetu.
Vaskularna demencija: drugi najčešći oblik
Iako se najčešće govori o Alchajmerovoj bolesti, drugi najčešći oblik demencije je vaskularna demencija. Nastaje zbog dugotrajnog oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju mozak. Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, dijabetes (poremećaj u kome telo ne koristi insulin pravilno), povišen holesterol, gojaznost i pušenje. Redovno zanemarivanje ovih faktora može postepeno oštetiti moždane ćelije. “Mnoge žene nisu svesne da mozak pamti svaki visok pritisak i svaku cigaretu,” objašnjava dr Svetlana Marković, neurolog.
Takođe, osobe mogu preživeti više takozvanih “tihih infarkta mozga” bez jasnih simptoma. Ovi mali moždani udari ne izazivaju oduzetost, ali ostavljaju trajna oštećenja koja se vremenom sabiraju. Kao rezultat, simptomi kao što su zaboravnost, teškoće u planiranju i slabija koncentracija postepeno postaju izraženiji.
Zašto su žene u povećanom riziku
Osim toga, žene su u većem riziku zbog hormonskih promena u menopauzi. “Pad estrogena može dodatno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, što sve utiče na zdravlje mozga,” ističe dr Marković. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i prestanak pušenja ključne su mere prevencije.
Praktični saveti za očuvanje zdravlja mozga
Redovni pregledi kod lekara omogućavaju rano otkrivanje faktora rizika. Svaka žena bi trebalo da proveri krvni pritisak i šećer barem jednom godišnje nakon četrdesete godine. Osim toga, važno je voditi računa o telesnoj težini i izbegavati pušenje. “Zdrav stil života može znatno smanjiti rizik od demencije, posebno vaskularne,” naglašava dr Marković.
Kada primetite učestale promene u pamćenju, dezorijentaciju ili probleme sa svakodnevnim obavezama, obavezno se obratite lekaru. Samo stručnjak može postaviti pravu dijagnozu i predložiti korake za očuvanje zdravlja mozga. Na kraju, važno je znati da nije svako zaboravljanje znak bolesti, ali upornost simptoma zahteva pažnju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.