Stručnjaci objašnjavaju kada je ultrazvuk štitaste žlezde potreban i kako prepoznati promene na vreme
Sve više žena u Srbiji suočava se sa pitanjem da li je ultrazvuk štitaste žlezde zaista potreban i kada treba otići na ovaj pregled. Pre svega, ultrazvuk štitaste žlezde pomaže lekarima da otkriju potencijalne promene ili čvorove, čak i kada laboratorijski nalazi pokazuju da je sve u redu. Prema rečima dr Biljane Polovine, radiologa i subspecijaliste ultrazvuka, ultrazvuk štitaste žlezde je posebno važan za žene, jer su čvorovi u ovoj žlezdi češći upravo kod njih.
Takođe, procenjuje se da ultrazvučni pregled otkriva čvorove kod 40 do 60 odsto odraslih žena, dok ih klinički pregled otkriva kod samo 5 do 10 odsto. Zbog toga je važno slušati svoje telo i obratiti pažnju na simptome. Najčešći razlozi za zakazivanje ultrazvuka su otok ili kvržica na prednjem delu vrata, dugotrajna promuklost, otežano gutanje ili disanje, ili nalaz uvećane žlezde tokom pregleda.
Simptomi i funkcija štitaste žlezde kod žena
Međutim, simptomi zavise i od toga kako štitasta žlezda radi. Kada je njena funkcija smanjena (hipotireoza), žene mogu osećati stalan umor, pospanost, hladnoću, gojenje bez promene ishrane, suvu kožu, opadanje kose, zatvor ili usporen rad srca. S druge strane, pojačana funkcija (hipertireoza) može izazvati ubrzan puls, nervozu, drhtanje ruku, iznenadni gubitak težine i pojačano znojenje.
Ipak, važno je znati da ultrazvuk pokazuje samo izgled i strukturu žlezde, dok se njena funkcija proverava analizom hormona iz krvi. „Ultrazvuk štitaste žlezde daje nam sliku oblika, veličine i eventualnih promena, ali za procenu funkcije potrebne su laboratorijske analize hormona iz krvi“, ističe dr Biljana Polovina.
Čvorovi na štitastoj žlezdi: koliko su česti i da li su opasni
Čvorovi na štitastoj žlezdi (nodusi) su veoma česti, naročito među ženama. Štaviše, većina ovih čvorova nije opasna. „Kod čak 90 do 95 odsto žena, čvorovi su potpuno benigni i ne zahtevaju posebnu terapiju“, kaže dr Biljana Polovina. Samo mali broj čvorova (5 do 10 odsto) može biti sumnjiv, zbog čega je važno redovno pratiti stanje i slušati savete lekara. Radiolog procenjuje rizik na osnovu veličine čvora, njegovog izgleda na ultrazvuku i brzine rasta kroz vreme.
Ultrazvučni pregled otkriva tačnu veličinu i zapreminu žlezde, prisustvo čvorova ili cista, kao i upalne promene poput autoimunog Hašimoto tireoiditisa (upala štitaste žlezde kada imunitet napada žlezdu).
Praktični saveti: kada i kako uraditi ultrazvuk štitaste žlezde
Ako je ultrazvuk pokazao da je štitasta žlezda uredna, najčešće nisu potrebne dodatne pretrage. Ukoliko se otkrije mali čvor bez sumnjivih karakteristika, dovoljno je da lekar predloži kontrolni ultrazvuk svakih 6 do 12 meseci. Kada se pronađe čvor veći od 15 mm ili sa rizičnim karakteristikama, savetuje se biopsija tankom iglom radi dalje provere. Uz to, obavezno se rade i dodatne laboratorijske analize.
Osim toga, zdrave žene bez simptoma i faktora rizika ne moraju raditi ultrazvuk preventivno svake godine. Ako su uočene promene ili postoji autoimuna bolest štitaste žlezde, kontrole se zakazuju prema nalazima i savetima endokrinologa. Na kraju, važno je osluškivati signale svog tela. Ako primetite neobjašnjiv umor, promene težine, promuklost ili osećaj knedle u grlu, obratite se izabranom lekaru. On će proceniti da li je vreme za ultrazvuk štitaste žlezde.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.