Žene često zanemaruju da terapija za alergije, pritisak ili anksioznost može izazvati hronični umor
Sve veći broj žena u Srbiji žali se na osećaj stalnog umora, nedostatka energije i motivacije. Iako mnoge pretpostavljaju da je uzrok stres ili preopterećenost, stručnjaci upozoravaju da svakodnevna upotreba određenih lekova može dovesti do ovih simptoma. Problem je posebno izražen kod žena koje redovno uzimaju terapiju za alergije, visok krvni pritisak, anksioznost ili depresiju.
Međutim, malo ko prepoznaje da uzrok može biti upravo neželjeni efekat leka, a ne samo svakodnevni stres. Pre svega, važno je znati da brojni lekovi, i oni na recept i oni koji se mogu kupiti bez recepta, mogu izazvati pospanost, usporene reakcije i mentalnu iscrpljenost. Ovaj problem može uticati na sve aspekte života, uključujući posao, porodične obaveze i kvalitet sna.
Koji lekovi najčešće uzrokuju umor i kako ih prepoznati
Najčešći krivci za osećaj umora su antihistaminici (lekovi protiv alergija), određeni antidepresivi, benzodiazepini (lekovi za anksioznost) i beta-blokatori (lekovi za visok krvni pritisak).
Antihistaminici deluju na centre u mozgu koji regulišu budnost, zbog čega žene koje ih koriste često osećaju pospanost tokom dana. S druge strane, neki antidepresivi, posebno triciklični, mogu u prvim nedeljama izazvati pojačan umor.
„Pojedini antidepresivi mogu imati sedativni efekat, što znači da smanjuju uzbuđenost mozga i time izazivaju pospanost”, objasnio je dr Milorad Jovanović, psihijatar. On savetuje da, ukoliko simptomi ometaju svakodnevni život, pacijentkinje obavezno razgovaraju sa svojim lekarom.
Takođe, benzodiazepini, koji se propisuju kod anksioznosti ili nesanice, često dovode do osećaja usporenosti i slabe koncentracije. Beta-blokatori, neizostavni kod povišenog pritiska, kod nekih žena mogu izazvati pad energije i smanjenu fizičku izdržljivost.
Kako da prepoznate da je lek uzrok vašeg umora
Zapravo, važno je obratiti pažnju na to kada se umor javlja. Ukoliko se osećate iscrpljeno ubrzo nakon uzimanja terapije, ili primetite da se simptomi pogoršavaju nakon promene leka ili doze, moguće je da je upravo lek uzrok problema.
Osim toga, neke žene primećuju da im je teže da se koncentrišu ili završe dnevne obaveze, a ponekad se javlja i potreba za dodatnim snom tokom dana.
Na kraju, svaki organizam reaguje drugačije. Kod nekih osoba neželjeni efekti su blagi i prolazni, dok kod drugih mogu znatno uticati na kvalitet života.
Šta možete da uradite i kada se obratiti lekaru
Ako primetite da je umor izraženiji od uobičajenog ili ne prestaje i nakon odmora, obavezno se javite svom lekaru. Nikada nemojte samoinicijativno prekidati ili menjati terapiju.
Dr Jovanović ističe: „Svaka promena terapije mora biti pod nadzorom stručnjaka. Nekada je dovoljno prilagoditi dozu ili promeniti vreme uzimanja leka.”
Pored toga, važno je redovno pratiti sopstvene simptome i beležiti kada se javljaju promene. Tako lekar može lakše utvrditi da li je potrebna promena terapije.
U međuvremenu, žene mogu pokušati sa zdravim navikama, kao što su fizička aktivnost, dovoljno sna i uravnotežena ishrana, što može poboljšati nivo energije.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.