Psihološki procesi objašnjavaju različite načine na koje žene mogu reagovati nakon seksualnog napada
Žene širom sveta često se suočavaju sa nerazumevanjem kada je reč o reakcijama na seksualni napad. Tema „reakcije na seksualni napad“ postala je posebno aktuelna nakon nedavnog slučaja u Sjedinjenim Američkim Državama, kada su društvene mreže bile preplavljene emotivnim porukama. Iako je prošlo više od devet godina od početka #MeToo pokreta, mnogi i dalje imaju pogrešnu sliku o tome kako žrtve treba da se ponašaju. Zbog toga žene koje prežive ovakvo nasilje često dobijaju manje podrške ili im se ne veruje, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Naime, mnogi očekuju da žrtva odmah reaguje jasno, prekine kontakt sa nasilnikom ili da priču ispriča bez ikakvih promena. Međutim, stvarnost je drugačija. Naučna istraživanja pokazuju da „reakcije na seksualni napad“ mogu biti veoma različite, pa žrtve nekad ostaju u kontaktu sa počiniocem, menjaju detalje iskaza ili čak ne prijavljuju napad. Takođe, ograničeno razumevanje ovih reakcija dovodi do toga da okolina žrtvi ne pruži podršku, što povećava rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Kako trauma utiče na reakcije nakon seksualnog napada
Nakon seksualnog napada, mozak žene može reagovati potpuno neočekivano. Zbog snažnog stresa, često dolazi do blokade ili zamrzavanja. Takođe, emocije mogu biti zbunjene ili odsutne. Pre svega, ovakvi odgovori nisu znak da se napad nije dogodio. Na kraju, svaki mozak reaguje drugačije na traumu. Štaviše, istraživanja pokazuju da žene koje ne dobiju podršku okoline imaju veće šanse da razviju PTSP ili da se ponovo nađu u sličnoj situaciji.
Zašto podrška okoline ima ključnu ulogu
Okolina igra veliku ulogu u oporavku žena posle seksualnog napada. Kada žene dožive negativnu reakciju, osećaju dodatnu krivicu i povlače se u sebe. Zbog toga je važno znati da „reakcije na seksualni napad“ variraju i da ne postoji ispravan način da se odgovori na traumu. Psihološkinja dr Ana Petrović ističe: „Važno je da žrtvi ne postavljamo pitanja tipa ‘zašto nisi odmah rekla’ ili ‘zašto si ostala u kontaktu’. Svaka reakcija je normalna u kontekstu traume.“
Kako žene mogu sebi pomoći i gde potražiti podršku
Kao rezultat svega, žene bi trebalo da znaju da nisu same. Pored toga, važno je razgovarati sa osobama od poverenja. Ako je potrebno, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. „Nikada nije kasno da se javite psihologu ili savetovalištu. Postoje programi podrške posebno za žrtve seksualnog nasilja,“ savetuje dr Ana Petrović. Na kraju, podrška iz okoline i stručna pomoć mogu značajno smanjiti rizik od PTSP-a i pomoći oporavku.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.