Naglo ustajanje može izazvati vrtoglavicu, ubrzan puls i umor, posebno kod mlađih i sredovečnih žena
Mnoge žene su bar jednom osetile iznenadnu vrtoglavicu, osećaj nesvestice ili ubrzan rad srca nakon brzog ustajanja iz kreveta ili stolice. Ovi simptomi najčešće nastaju jer krv ostaje u nogama i donjem delu tela umesto da stigne do mozga. Tako organizam privremeno ostaje bez dovoljne količine kiseonika. Zbog toga dolazi do neprijatnih tegoba koje mogu narušiti svakodnevno funkcionisanje.
Pre svega, ovaj zdravstveni problem poznat je kao poremećaj regulacije krvotoka. Najčešće pogađa žene mlađe i srednje životne dobi. Simptomi su izraženiji tokom letnjih vrućina, tuširanja toplom vodom ili kod dužeg stajanja. Takođe, tegobe mogu biti češće kod onih koje imaju anemiju (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca), autoimune bolesti ili hronični umor.
Kako organizam reaguje na promenu položaja tela
Kada osoba naglo ustane, telo mora brzo da preraspodeli krv iz donjih ekstremiteta prema mozgu i srcu. Ako ti mehanizmi ne funkcionišu dovoljno efikasno, krv se zadržava u nogama. Srce tada pokušava da nadoknadi manjak ubrzavanjem rada. Osim toga, može doći do oscilacija krvnog pritiska, što izaziva dodatne tegobe. Kod nekih žena broj otkucaja srca poraste za više od 30 u minuti odmah nakon ustajanja.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Najčešći znakovi su vrtoglavica, zamagljen vid, osećaj slabosti i umor koji ne prolazi ni nakon odmora. Pored toga, mogu se javiti “moždana magla” (otežana koncentracija i pamćenje), glavobolje, bolovi u vratu i telu, ubrzan ili nepravilan rad srca. Mnoge žene prijavljuju i mučninu, nadutost, bolove u stomaku, dijareju ili zatvor, pojačano znojenje, drhtavicu i bol u grudima. Neke primećuju promene boje kože na šakama i stopalima, što može ukazivati na poremećaj cirkulacije.
Osim toga, simptomi se često pogoršavaju posle obroka, tokom stresa, fizičkog napora ili nedostatka sna. Na kraju, tegobe mogu biti izraženije i tokom ili nakon trudnoće, kao i nakon težih infekcija ili povreda glave.
Koje žene su u povećanom riziku i šta mogu da urade
Ovo stanje najčešće pogađa žene koje imaju već postojeće zdravstvene probleme poput anemije ili autoimunih bolesti. Takođe, češće se javlja kod onih koje su prebolele virusne ili bakterijske infekcije, kao i onih koje su preživele stresne periode ili povrede glave.
Dr Marijana M. Rajić, internista, ističe: “Najvažnije je prepoznati simptome i obratiti se lekaru. Ne treba ignorisati učestalu vrtoglavicu i umor, posebno ako ometaju svakodnevne aktivnosti.”
Na kraju, ženama se preporučuje da ustaju postepeno, izbegavaju duže stajanje u mestu i piju dovoljno tečnosti. Takođe, korisno je nositi elastične čarape koje pomažu cirkulaciji i izbegavati izlaganje visokim temperaturama. U slučaju izraženih tegoba ili sumnje na ozbiljniji poremećaj, obavezno se javite izabranom lekaru za tačnu dijagnozu i savet. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje ovih simptoma može značajno poboljšati kvalitet života.