Nove preporuke ukazuju da je temeljno ispiranje hladnom vodom često dovoljno, dok upotreba sode bikarbone ima određena ograničenja
Pranje voća pre konzumacije ili pripreme postalo je svakodnevna praksa u mnogim domaćinstvima, naročito među ženama koje brinu o zdravlju porodice. Iako se često preporučuje upotreba sode bikarbone kao prirodnog sredstva za čišćenje, najnovije analize stručnjaka za bezbednost hrane u Srbiji i regionu pokazuju da ova metoda ima i prednosti i ograničenja.
insert_image(‘washing fruit, baking soda, kitchen sink, healthy food’)
Soda bikarbona može pomoći da se sa površine voća uklone tragovi prljavštine i određeni pesticidi, ali nije efikasan dezinfekciono sredstvo i ne uništava bakterije. Kako navodi dr Jelena Vuković, specijalista za ishranu, “kratko potapanje voća u rastvor sode bikarbone i vode može smanjiti količinu nekih pesticida, ali predugo potapanje može dovesti do promene ukusa i teksture plodova”. Ona preporučuje da se koristi jedna kašičica sode bikarbone na litar vode, a vreme potapanja ne bi trebalo da prelazi nekoliko minuta.
Važno je obratiti pažnju i na temperaturu vode. Ako je voda znatno toplija ili hladnija od voća, može doći do takozvanog termalnog šoka, što omogućava bakterijama iz vode da prodru u unutrašnjost ploda. Zbog toga se savetuje kratko potapanje i obavezno temeljno ispiranje pod mlazom hladne vode, kako bi se uklonili ostaci sode i eventualne nečistoće.
Praksa pranja voća razlikuje se u zavisnosti od vrste. Jabuke i kruške, koje imaju glatku koru, dobro podnose kratko potapanje u rastvoru sode bikarbone, dok za grožđe stručnjaci preporučuju da se grozdovi stave u cediljku, zatim kratko potope i isperu. Kod banana, s obzirom na to da se kora ne jede, dovoljno je kratko ispiranje pod vodom. Dinje i lubenice treba oprati pod mlazom vode, a po potrebi koristiti i četku, jer bakterije sa kore mogu preći na unutrašnjost kada ih seče.
Bobičasto voće, kao što su jagode, borovnice i maline, ima osetljivu površinu i lako upija vodu. Zato se savetuje samo kratko ispiranje pod hladnom vodom, uz blago trljanje, dok se duže potapanje ne preporučuje, jer može ubrzati kvarenje.
Na kraju, stručnjaci ističu da je najjednostavnije rešenje često i najefikasnije – većina voća se bezbedno očisti pranjem pod mlazom hladne vode, uz blago trljanje rukama. Soda bikarbona može biti korisna dopuna, ali nije zamena za dezinfekciju i ne može ukloniti sve vrste zagađivača. Zato se preporučuje da žene biraju proverene izvore voća i da higijenu prilagode vrsti ploda i ličnim potrebama.
