Stručnjaci otkrivaju kako upornost, pravi redosled serviranja i lični primer mogu pomoći da dete rado jede povrće
Mnoge mame i tate svakodnevno se suočavaju sa istim problemom: povrće na tanjiru ostaje netaknuto, dok se testenina ili hleb brzo pojedu. Ipak, stručnjaci naglašavaju da odbijanje povrća u ranom detinjstvu nije razlog za brigu. Deca se rađaju sa prirodnom sklonošću ka slatkim ukusima, što objašnjava zašto voće lakše prihvataju od povrća, posebno onog gorkog poput brokolija ili spanaća.
Međutim, raznovrsna ishrana bogata povrćem ključna je za pravilan rast, razvoj mozga i dugoročno zdravlje. Profesor Marion Hetherington sa Univerziteta u Lidsu ističe: „Predškolski uzrast je najvažniji period za usvajanje novih ukusa.” Kao rezultat, roditelji ne bi trebalo da odustanu nakon prvog pokušaja. Istraživanja potvrđuju da je ponekad potrebno ponuditi istu namirnicu pet do petnaest puta pre nego što je dete prihvati.
Redovno izlaganje povrću i pravi trenutak za serviranje
Pored toga, najvažnije je da dete često viđa povrće na tanjiru, čak i kada ga ne pojede odmah. Na taj način, navikava se na izgled i miris raznih namirnica. Takođe, ispostavlja se da je redosled serviranja hrane izuzetno važan. Ako dete najpre dobije povrće, dok je još gladno, znatno su veće šanse da će ga pojesti. Kada omiljena hrana, poput testa ili mesa, stigne prva, povrće obično ostane po strani. Štaviše, ovakav pristup može pomoći i u sprečavanju prejedanja.
Povećajte izbor povrća i budite uzor
Mnogi roditelji pokušavaju da „prošvercuju” povrće u sosove, ali stručnjaci napominju da je važno da dete vidi i prepozna ono što jede. Ako povećate količinu povrća na tanjiru ili ponudite više različitih vrsta, dete ima veću šansu da proba bar jednu od njih. Ipak, ključ je u upornosti i strpljenju. Osim toga, deca najviše uče posmatranjem. Kada roditelji redovno jedu povrće i razgovaraju o ukusima, mališani su mnogo spremniji da slede njihov primer.
Ne forsirajte, već podstičite radoznalost i igru
Psiholozi savetuju da decu ne treba terati da pojedu sve sa tanjira. Umesto toga, dozvolite im da istražuju hranu, dodiruju povrće, pomirišu ga ili čak odbiju bez posledica. Na kraju, deca koja su izložena različitim ukusima, ali nisu pod pritiskom, češće razviju pozitivne navike u ishrani. Osim toga, uključivanje mališana u pripremu obroka ili zajedničko biranje povrća na pijaci može probuditi njihovu radoznalost i želju da probaju nešto novo.
Konačno, stručnjaci naglašavaju da je razumevanje dečjih preferencija i strpljenje važnije od prinude. Zbog toga, svaki obrok može biti prilika za zajedničko otkrivanje novih ukusa i jačanje zdravih navika koje će dete pratiti kroz život.