Stručno vođena muzikoterapija pruža podršku deci sa izazovima u govoru, pažnji i emocijama
Muzikoterapija za decu postaje sve važnija tema za roditelje, posebno kada deca imaju teškoće u govoru, pažnji ili izražavanju osećanja. U Antverpenu, na Klinici za dečju psihijatriju, muzikoterapeut Selena Trifunović svakodnevno koristi muziku kao terapeutski alat. Pre svega, ovaj pristup pomaže mališanima da pronađu način komunikacije i emocionalnog izražavanja, čak i kada reči izostanu. Zbog toga je muzikoterapija posebno dragocena za decu koja se bore sa stanjima kao što je ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti), govorne smetnje ili emocionalne blokade.
Kako izgleda muzikoterapija za decu
Za razliku od časa muzike, muzikoterapija za decu ne zahteva talenat ili poznavanje nota. Terapeut koristi instrumente, ritam, melodiju, ali i tišinu, sa jasnim ciljem. Na taj način, proces je potpuno prilagođen potrebama deteta. „Muzikoterapija je stručno vođen terapijski proces u kojem samo edukovani terapeut koristi muziku i njene elemente radi boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja deteta, odrasle ili starije osobe,“ objašnjava Selena Trifunović. Dok na časovima muzike deca uče note i tehniku, u terapiji terapeut posmatra ponašanje deteta i bira strategiju koja može pomoći detetu da se smiri, izrazi ili ostvari kontakt sa drugima.
Ritam i tišina kao deo terapije
Ritam igra ključnu ulogu, jer je prisutan u svakodnevnim aktivnostima, od disanja do hodanja. Pored toga, tišina je jednako važna. Neka deca rado prilaze instrumentima, dok druga ćute i povlače se. Terapeut prvo procenjuje dete i prati njegov način komunikacije. „Ako je dete neverbalno, posmatram šta može, a šta ne može. Neka deca odmah žele da isprobaju instrumente, dok druga sede i ćute. Tišina je takođe deo muzikoterapije. Pauzom detetu dajemo prostor da obradi ono što se dešava i pokazujemo mu: ‘Želim da nešto kažeš i spremna sam da sačekam’,“ ističe Trifunović.
Kome je namenjena muzikoterapija za decu
Muzikoterapija za decu posebno je korisna kod onih koji imaju ADHD, probleme sa govorom ili teškoće u socijalizaciji. Na primer, kod dece sa ADHD-om cilj može biti produžena pažnja ili uvođenje strukture kroz ritam. Kod dece sa govornim smetnjama, muzika se koristi kao dodatna podrška u saradnji sa logopedom. Osim toga, ovakav pristup omogućava svakom detetu da pokaže svoje potencijale, bez obzira na verbalne sposobnosti ili fizička ograničenja.
Praktični saveti za roditelje
Pre svega, važno je da roditelji prepoznaju vrednost muzikoterapije za decu i da prihvate da svako dete ima svoj tempo razvoja. Trifunović naglašava: „U muzikoterapiji je svaka osoba dovoljna upravo onakva kakva jeste. Ne želim nikoga da menjam. Želim da pronađem njegove potencijale i da mu omogućim da ono što ne može da kaže rečima pokaže na drugi način.“ Takođe, savetuje roditeljima da, nakon postavljanja dijagnoze, ne gledaju samo na ograničenja, već na snage i interesovanja deteta. „Duboko verujem da svako dete, bilo da je verbalno, neverbalno ili u kolicima, ima svoje potencijale i talente. Hajde da ih vidimo zajedno i da detetu damo priliku da nam pokaže šta može,“ poručuje Selena Trifunović. Na kraju, važno je napomenuti: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
Kada reči zastanu, muzika govori: Kako muzikoterapija dopire do duše deteta – Selena Trifunović