Iako su simptomi česti, mnoge žene teško se odlučuju da potraže podršku zbog stigme i straha od osude
Sve više žena u Srbiji prepoznaje simptome depresije i anksioznosti, ali odluka da potraže stručnu pomoć često ostaje veliki izazov. Prema podacima, svaka peta odrasla osoba ima znake depresije ili anksioznosti, a ovaj problem posebno pogađa žene zbog brojnih životnih uloga i svakodnevnog pritiska. Simptomi poput umora, pogoršane koncentracije ili osećaja krivice mogu trajati nedeljama i značajno otežati svakodnevni život.
Međutim, iako su svesne da im je potrebna pomoć, mnoge žene osećaju stid jer veruju da traženje podrške znači slabost. Takođe, stigma oko mentalnog zdravlja i dalje je prisutna u društvu, što dodatno otežava prvi korak ka rešenju. Pre svega, razumevanje da mentalno zdravlje zahteva isto toliko pažnje kao i fizičko, od ključnog je značaja.
Koji su najčešći razlozi za izbegavanje pomoći kod depresije i anksioznosti
Pored stigme, važan faktor je i složenost zdravstvenog sistema. Žene često nisu sigurne kome prvo da se obrate – da li je to lekar opšte prakse, psiholog ili psihijatar. S druge strane, proces pronalaženja odgovarajućeg stručnjaka može delovati previše komplikovano. Kao rezultat, mnoge odustaju već na samom početku.
Victoria Jonas, PhD, stručnjakinja za mentalno zdravlje iz poznate zdravstvene institucije, ističe: „Prepoznavanje da biste mogli imati koristi od terapije ili podrške za mentalno zdravlje je zaista važan prvi korak.“
Ipak, nije neobično da čak i mali zadaci, poput pretrage kontakata terapeuta ili slanja mejla, deluju previše zahtevno kada ste anksiozni ili depresivni. Pored toga, mnoge žene misle da moraju imati „ozbiljnu“ dijagnozu da bi potražile pomoć, što dodatno odlaže odluku.
Praktični saveti za žene koje se suočavaju sa depresijom i anksioznošću
Ako razmišljate o traženju podrške, važno je znati da ne morate sve da rešite odjednom. Jonas preporučuje: „Možda jedne nedelje samo istražite terapeute iz udobnosti svog doma. Sledeće nedelje možete zapisati nekoliko brojeva i poslati im poruku ili pozvati.” Takođe, za one kojima je teško da izađu iz kuće, prvi razgovor može biti putem teleterapije. Na taj način, podrška je dostupna i kada niste spremni za uživo susret.
Osim toga, lekar opšte prakse može biti prvi kontakt na putu do stručne pomoći. On može preporučiti odgovarajućeg terapeuta i objasniti mogućnosti lečenja. Važno je znati da se kombinovanjem razgovora sa terapeutom i, po potrebi, lekova, mogu postići bolji rezultati.
Kako prepoznati kada je vreme da potražite pomoć
Ako se osećate umorno, bezvoljno ili zabrinuto duže od dve nedelje, to je signal da razmislite o razgovoru sa stručnjakom. Na kraju, ni jedna žena ne treba da oseća krivicu ili sramotu zbog toga što traži pomoć. Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.