Naučnici upozoravaju da preveliko oslanjanje na digitalne alate može smanjiti pažnju, pamćenje i osećaj autorstva
U poslednjih nekoliko godina, veštačka inteligencija postala je nezaobilazni deo svakodnevnog života mnogih žena, posebno u kancelarijama, školama i domovima širom sveta. Ovaj napredak omogućava korisnicama da pišu mejlove, organizuju zadatke i brzo rešavaju probleme, štedeći dragoceno vreme. Ipak, istraživanja iz više zemalja, uključujući i onu iz MIT Media Lab, pokazuju da brza rešenja mogu imati neočekivanu cenu – naše mentalne veštine polako slabe.
insert_image(‘brain, computer, woman, technology’)
Pre svega, naučnici ističu da mozak jača ono što redovno koristi. Kada same pišemo tekst ili rešavamo zadatke, razvijamo pamćenje i kritičko razmišljanje. Međutim, kada te aktivnosti prepuštamo algoritmima, naš mozak gubi priliku da vežba. Takođe, stručnjaci ovaj proces nazivaju kognitivnim rasterećenjem, gde tehnologija preuzima mentalni teret, a korisnice se navikavaju da ne proveravaju informacije ili ne promišljaju dublje o rešenjima.
Studija iz MIT-a otkriva razlike u moždanoj aktivnosti
Studija koju je predvodila Natalija Kosmina podelila je učesnike u grupe. Prva grupa je pisala uz pomoć digitalnih alata, druga je koristila internet pretrage, a treća radila potpuno samostalno. Rezultati pokazuju da su žene i muškarci koji nisu koristili digitalne alate imali daleko jaču moždanu aktivnost povezanu sa pažnjom i pamćenjem. S druge strane, oni koji su se oslanjali na algoritme imali su slabije veze između autora i teksta koji su stvorili.
Osim toga, istraživanje je otkrilo da su korisnici digitalnih alata slabije pamtili sadržaj i imali manji osećaj lične kontrole nad svojim radom. “Kada digitalni sistemi predlože rešenje, često ga prihvatamo bez dodatnog razmišljanja”, navela je Natalija Kosmina.
Uticaj na medicinu i svakodnevni život žena
Sličan efekat zabeležen je među iskusnim lekarima u Poljskoj, koji su koristili pametne sisteme tokom pregleda. Kada su se kasnije vratili radu bez digitalne asistencije, otkrivali su manje problema kod pacijenata. Ovo je posebno važno za žene koje rade u zdravstvu, jer čak i male promene u pažnji mogu imati velike posledice.
Iako naučnici naglašavaju da nova tehnologija ne uništava mozak, upozoravaju na dugoročne posledice prevelikog oslanjanja na digitalne alate. “Tehnologija je izuzetno koristan pomoćnik, ali nije zamena za sopstveno razmišljanje”, zaključuje Kosmina.
Na kraju, mnoge žene danas balansiraju između porodice, posla i ličnih obaveza. Zato je važno pronaći ravnotežu – koristiti digitalne alate kada je to potrebno, ali i redovno izazivati svoj mozak kroz samostalno promišljanje i rešavanje zadataka. Na taj način, možemo biti efikasne, ali i mentalno zdrave.