Iako pluća unose više vazduha, mozak može ostati bez dovoljno kiseonika zbog poremećaja disanja
Hiperventilacija je stanje ubrzanog disanja koje može zbuniti mnoge žene. Iako se čini da ovakvo disanje unosi više kiseonika, u praksi dolazi do paradoksa: mozak može ostati bez dovoljno kiseonika. Ovaj problem posebno pogađa žene svih uzrasta koje su izložene stresu, anksioznosti ili visokoj temperaturi, a može se javiti iznenada ili tokom intenzivnih emocija. Zbog toga je važno razumeti kako ubrzano disanje utiče na organizam i šta možete preduzeti.
Kako dolazi do poremećaja disanja i zašto je to važno
Kada osoba hiperventilira, izbacuje previše ugljen-dioksida iz tela. Ugljen-dioksid je važan za održavanje ravnoteže kiselosti u krvi, ali takođe pomaže kiseoniku da iz krvi stigne do mozga i drugih organa. Kada nivo ugljen-dioksida padne, krvni sudovi se sužavaju. Kao rezultat, mozak ne dobija dovoljno kiseonika, iako su pluća puna vazduha. Osim toga, ovakvo disanje može izazvati niz neprijatnih simptoma.
Najčešći simptomi hiperventilacije kod žena
Žene koje dožive hiperventilaciju često osećaju vrtoglavicu, trnce ili bockanje u šakama, stopalima i oko usta. Takođe, može se javiti osećaj umora, stezanje u grudima ili ubrzan rad srca. S druge strane, dugotrajno ubrzano disanje može dovesti do hroničnog umora, lošeg sna i problema sa koncentracijom. Pre svega, mnoge žene primete da se simptomi pogoršavaju tokom perioda stresa ili anksioznosti.
Kako ubrzano disanje utiče na svakodnevni život
Iako su simptomi često privremeni, mogu izazvati dodatnu zabrinutost. Na primer, žene koje dožive napad panike mogu početi da dišu još brže, što stvara začarani krug. Zbog toga je važno prepoznati prve znake hiperventilacije i znati kako reagovati. Kako navodi dr Ivana Vušković, “Hiperventilacija nije poremećaj pluća, već način disanja koji često prati stres ili snažne emocije.”
Praktični saveti za smanjenje hiperventilacije
Da biste ublažili simptome, pokušajte svesno da usporite disanje. Udahnite polako na nos brojeći do četiri, zadržite dah na dve sekunde, a zatim izdahnite kroz usta brojeći do četiri. Osim toga, disanje kroz nos otežava ubrzano disanje i pomaže vam da se smirite. U slučajevima jače hiperventilacije, možete pokušati metodu disanja u papirnu kesu, ali ovo radite samo ako ste sigurni da ne postoji drugi zdravstveni problem. Štaviše, redovno praktikovanje vežbi disanja i tehnika opuštanja može pomoći da se simptomi ređe javljaju. Na kraju, ukoliko se ovakvi problemi često ponavljaju, obavezno se obratite svom lekaru za tačnu dijagnozu i savet.
Kada potražiti stručnu pomoć
Iako je hiperventilacija najčešće privremena, česte epizode mogu ukazivati na hronični stres ili drugi zdravstveni problem. Zbog toga je važno ne zanemarivati simptome. Ako imate nelagodnosti koje se ponavljaju ili su praćene bolom u grudima, obratite se lekaru. Samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti odgovarajuće mere. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.